hoho, dal je moguce i ovakav tekst naci na NSPM? malo daska svezeg vazduha ne skodi medju tim svim supmornim isparenjima crvenih magli... cestitke na izboru:)
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 27 jun 2010 00:18
vasileopatar
Stvarno prija kad na NSPM-u objave i neki tekst u kome se ne kuka i ne zapomaže nad zlom sudbinom ovog sveta koji kao da se nalazi pod potpunom kontrolom banaka i multinacionalnih korporacija. Ali ovaj esej odiše bljutavim uverenjem da čovečanstvo ide putem progresa i opšteg ekonomskog i društvenog blagostanja, uz tek poneka lutanja i zastranjivanja. To je ono u šta veruje većina "intelektualaca", s koje god strane političkog spektra da se nalaze. Velika priča o kapitalizmu, humanizmu, ljudskim pravima, bla bla... Istina je samo da se radi o veoma produktivnom ekonomskom modelu, koji uopšte ne mora da vodi ka nekakvom "humanijem" društvu.
Svako društvo i svaka civilizacija kroz istoriju su bili humani, jer su brinuli o potrebama svojih članova onako kako su smatrali da je najbolje za sve njih. Kapitalizam omogućava bolje materijalne uslove za život, ali istovremeno eksploatiše ljudsku glupost, igrajući na kartu sujete, taštine, pohlepe i ostalih ljudskih mana da bi stvorio i održavao potrošačko društvo. Da bi taj sistem funkcionisao potrebno je da ljudi nemaju nikakav pravi smisao u životu, već da im na prvom mestu budu društveni ugled i materijalna udobnost, a da se istovremeno na sav glas raspreda o miru u svetu i pravima životinja, i da Holivud promoviše "prave vrednosti", kako bi savest bila mirna.
I kapitalizam i Holivud su samo odraz današnjeg sterilnog društva, u kome pojedinac ima veliku slobodu da kaže šta misli (kako vreme prolazi ovo se sve više ograničava na Internet), ali to društvo je takvo da ne podstiče nezavisno kritičko mišljenje, već samo prihvatanje "humanih" normi onako kako se one nameću. Tako je "kul" i "urbano" zalagati se za nezavisnost Tibeta, podržavati "miroljubive i multikulturne" Palestince, ili otići na "Freedom festival" u Prištinu. Dok bi eventualno zalaganje za prava Srba ili hrišćana bilo okarakterisano kao "ultradesničarsko" i kao reminiscencija "mračne prošlosti".
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 27 jun 2010 02:16
Sokenekos
Kakvo je ovo bezočno ruganje istini? Kapitalizam u Američkom izdanju je ustvari monopolizovani feudalizam korporacija, i ni holivud se ne ponaša bolje; «kvalitet» filmova se meri brojem prodatih ulaznica. Lepo je to Maks Kajzer nazvao: «kasino gulag.» Ko su tu kockari u kasinu, a ko rmbači u gulagu i plaća i dobitke i gubitke kockara, nije teško dokučiti. Nije li Rokfeler (kao «veliki kapitalista») bio ujedno i najveći pobornik monopola prvenstveno nad naftom? Kako bi inače on i slični mu «uspeli»?
Eno u Meksičkom zalivu takav «kapitalizam» otvori po svoj prilici vrata pakla. Udavi nas sve ta «nevidljiva ruka.» Adam Smit je na umu imao pravednu tržišnu utakmicu (šta god to bilo) kao regulator cena a ne finansijsko-terorističke monopole kada je govorio o kapitalizmu.
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 27 jun 2010 02:25
Sokenekos
Još da preporučim cenjenoj publici film od "Guillermo del Toro": Cronos, iz 1993. Pravo remek-delo na zadatu temu.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 27 jun 2010 07:43
Zdravko D.
Prvog komentatora, čednog iluzionistu, bi trebalo uputiti u biblioteku beletristike kako bi mu ulepšali dan i osećaj samozadovoljstva. Dokle više ovakvih danguba?
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 27 jun 2010 09:49
Teofilo Stivenson
Američki vrhovni sud je u svojoj odluci iz 1915 godine presudio: '[T]he exhibition of pictures is a business, pure and simple, originated and conducted by profit'. Aktivnost ili polje od specijalnog društvenog i kulturnog interesa? Ništa o tome nisu rekli.
Do 1950. godine, pet glavnih studija, MGM, 20th Century Fox, Warner, Paramount, RKO i četiri manja, Columbia, Universal, Republic, Monogram su se bavili produkcijom i distribucijom, i držali 126 od 163 bioskopa koji su imali prava na premijerno prikazivanje u dvadeset i pet najvećih gradova u SAD. O ovome piše Tomas Šac u Holivudskim filmskim žanrovima. Kada je država počela da se zbog monopola sudi sa studijima, počeo je petnaestogodišnji proces koji je Paramaunt izgubio krajem 1940ih, ali do tada su i monopol i pravila pravljenja filmova (dužina, forma, nevidljiva montaža) bili utvrđeni.
Već više od sto godina postoji trougao umetnika, finansijera i publike koji određeni broj privilegovanih priča, vesterna, drama, vodvilja, romantičnih komedija, gangsterskih petparačkih priča, adaptira za veliko platno. Ako dobro razmislite, daleko više vam je uzelo vremena da razumete pravila ’predvidljivih’ žanrovskih priča koje slede i ponavljaju nekakve komercijalne modele. To samo znači da se uspešne komercijalne formule probijaju daleko teže od tzv. umetničkih filmova u kojima uvek od početka učimo o pravilima igre.
Inače, daleko dekadentniji, izazovniji filmovi u poslednjih dvadeset godina su Istvudov Mystic River, Manov Collateral i Verhovenov Starship Troopers u kome Amerika očajnički traži neprijatelja.
Ovaj tekst o kapitalizmu govori kao da je u pitanju neka odvojena instanca. Osnovna stvar kojom bi tekst morao da se bavi, a ne bavi se, je činjenica da danas filmske industrije nema. Nju je vrlo uspešno zamenila home entertainment industry. Da parafraziram Godara, Kajin je ubio Avelja.
Dobro je što prevodite i ovakve tekstove. Nevezano, molim Vas da ime Majkla Mora prevodite baš tako, Majkl Mor.
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 27 jun 2010 11:59
Jasna
Mozda je kapitalizam neshvaceni holivudski negativac,ali je zato americki imperijalizam holivudski ljubimac!
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 27 jun 2010 14:26
Zakeralo
Baviti se velikim idejama u kratkom tekstu je zaista teško ali zato nije trebalo ni pokušati - rezultat je ispao prilično naivan i smešan.
Holivud je odličan u pričanju priča, ali tek treba da ispriča jednu od najvećih priča od svih, priču o kapitalizmu, najhumanijem i najproduktivnijem ekonomskom sistemu koga je svet upoznao.
Ovaj zaključak je toliko besmislen da je prosto bezobrazan. Kapitalizam je ljudožderski sistem koji je obesmislio sve duhovne, ljudske, moralne vrednosti, koji je razorio iskonske oblike zajedništva, usamio i opustošio čoveka, pretvorio ga u puko sredstvo, u opslužioca mašina i mehanizama civilizacije. Kapitalizam je, paradoksalno, u svom današnjem ultrarazvijenom obliku negirao i sopstvene temelje, a to su preduzetništvo i lična inicijativa, za koje ostaje sve manje prostora usled nepojamne monopolizacije tržišta od strane megarazvijenih korporacija, kartela, banaka. Što oni ponekad zadobijaju negativni status u holivudskim filmovima, pa u pitanju su povremene američke krokodilske suze, jeftino umirivanje sopstvene savesti kroz tobožnju filmsku samokritičnost, od koje se u praksi ne sprovodi ništa, naprotiv sve postaje još gore ( o čemu je već bilo reči povodom filma ''Avatar'' na ovom sajtu ).
Od kuge globalnog kapitalizma spas leži jedino u državnoj i nacionalnoj suverenosti u svim oblastima života, u osnivanju domaćih banaka i podsticanju domaće privrede - seoskih domaćina, zanatlija i malih preduzetnika pre svega, uz najrigidnija carinska i druga ograničenja za stranu robu, kako bi se domaće tržište čuvalo pre svega za domaće proizvođače.
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 28 jun 2010 15:33
Neofit77
Kapitalizam je bio ekonomski model i u nacističkoj Nemačkoj. Da li to znači da je nacistička Nemačka bila humano društvo?
Kapitalizam nema nikakve veze sa humanošću, i u njegovoj osnovi jeste pohlepa i samo pohlepa. Da li postoji neki efikasniji ekonomski sistem, trenutno ne, ali ne moramo ni da se lažemo da je to humani sistem koji vodi ljudskom napretku. Ratovi koje vode i koje su vodile zapadne zemlje su upravo inspirisani željom za kontrolom prirodnih resursa manjih zemalja, tako da ne bih tako lako odbacivao poruke Avatara.
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 28 jun 2010 17:31
Jasna Simonović
"Holivud je odličan u pričanju priča, ali tek treba da ispriča jednu od najvećih priča od svih, priču o kapitalizmu, najhumanijem i najproduktivnijem ekonomskom sistemu koga je svet upoznao"..
Hajde da napišemo scenario...(evo, nudim prvi deo priče Farmest vs KPMG)...Možda u njemu Ameri najzad nauče (ako još ne znaju, u šta sumnjam!) da "kad traže neprijatelja" (videti komentar Teofila Stevensona o tri hit kapitalizam filma) mogu da pronađu prijatelja....Jer! Čudni su putevi Božji...A i filmski...
ps Teofilo Stevenson...sjajan komentar...
Preporuke:
0
0
14
ponedeljak, 28 jun 2010 21:52
Srećko 1
Daleko od toga da je u Holivudu kapitalizam negativac. Američki kapitalizam je najjači upravo zato što nije zasnovan na Adamu Smitu.
Američki kapitalizam tvrdi da je individualistički, ali većina najgledanijih filmova su altruistički i kritika pojedinaca koje zanima samo njihov interes. Filmovi uvijek insistiraju na zajedništvu i pravdi. Na tome takođe insistiraju američke religijske organizacije, sve do jedne. Amerika odavno propagira kolektivizam pod velom individualizma, zato i jeste najjača sila na svijetu, ona nikad nije bukvalno (kao Srbi, ili postojeća vlast) shvatila individualističku filozofiju. Holivud insistira na porodičnom životu, tradiciji, moralnim vrijednostima, svemu onome što nekakav ljevičarski koncept kapitalizma smatra uništenim ili u procesu uništavanja od strane tog istog kapitalizma. Ali to nije američki kapitalizam, on je u mnogo čemu revolucionaran, a ne činovničko-buržoaski kao evropski: Holivud je sastavni dio tog kapitalizma.
Autor nije naišao na tekst Slavoja Žižeka o Titaniku, koji upravo objašnjava neke stvari o odnosu kapitalizma i Holivuda. Naime, domah nakon što su dvoje zaljubljenih vodili ljubav brod udara u ledeni brijeg. Titanik (simbol kapitalističkog sistema) neće dozvoliti vezivanje više (Kejt Vinslet) i niže klase (Leonardo di Kaprio).
Preporuke:
0
0
15
ponedeljak, 28 jun 2010 21:55
Srećko 2
Možda je bolje dati citat: ''Ono što je važnije jest kad Kate na palubi strastveno kaže svom ljubavniku da će, kad brod stigne u New York sljedećeg jutra, otići s njim i radije živjeti siromašno sa svojom pravom ljubavi nego lažnim korumpiranim životom među bogatima; u TOM trenutku brod udara u ledenu santu kako bi SPRIJEČIO ono što bi nedvojbeno bila PRAVA katastrofa, naime, život para u New Yorku – možemo sa sigurnošću predvidjeti da bi uskoro bijeda svakodnevnog života uništila njihovu ljubav. Katastrofa se stoga javlja kako bi spasila njihovu ljubav, kako bi održala iluziju da bi oni živjeli »sretno do kraja života« da se to nije dogodilo... No, čak ni to još nije sve, daljnji ključ nude posljednji trenuci DiCapria. On se smrzava u hladnoj vodi, umirući, dok Winslett sigurno pluta na velikom komadu drveta svjesna da ga gubi, ona jeca: »Nikada te neću pustiti!« i govoreći to rukama ga odgurava od sebe… To znači da nas Cameronov površan holivudski marksizam (njegovo preočito privilegiranje nižih klasa i karikaturalni prikaz okrutnog egoizma i oportunizma bogatih) ne bi smio zavarati: ispod simpatije za siromašne postoji drugi narativ, temeljni reakcionarni mit koji je prvi razvio Kiplingov Hrabri kapetan, o mladoj bogatoj osobi u krizi kojoj njenu (ili njegovu) vitalnost vraća kratak intimni kontakt s punokrvnim životom siromašnih. Ono što vreba iza suosjećanja za siromašne njihovo je vampirsko eksploatiranje.’’
strana 13
Pervertitov vodič kroz film
by: Slavoj Žižek
Preporuke:
0
0
16
utorak, 29 jun 2010 22:45
Sten
U holivudskim filmovima cesto ima premalo umetnosti.
Holivudski filmovi su cesto inspirisani istinitim dogadjajima.
Filmove ne finansiraju reziseri nego producenti - kapitalisti.
Preporuke:
0
0
17
četvrtak, 01 jul 2010 12:20
Ana
Skinula sam "Zicu" (The Wire) sa interneta, fenomenalna je serija, odgledala svih 5 sezona i od srca je preporucujem svima. Opis odnosa izmedju likova ( aima ih mnogo i crnih i belih) je sjajan, opis sprege politicara, kriminalaca i policije, opste rasulo i nemogucnost da se stvari pokrenu na bolje zbog ljudske gluposti i sujete je izuzetan... gledajte je ljudi, pravi melem koliko je dobra!
.jpg)
Svako društvo i svaka civilizacija kroz istoriju su bili humani, jer su brinuli o potrebama svojih članova onako kako su smatrali da je najbolje za sve njih. Kapitalizam omogućava bolje materijalne uslove za život, ali istovremeno eksploatiše ljudsku glupost, igrajući na kartu sujete, taštine, pohlepe i ostalih ljudskih mana da bi stvorio i održavao potrošačko društvo. Da bi taj sistem funkcionisao potrebno je da ljudi nemaju nikakav pravi smisao u životu, već da im na prvom mestu budu društveni ugled i materijalna udobnost, a da se istovremeno na sav glas raspreda o miru u svetu i pravima životinja, i da Holivud promoviše "prave vrednosti", kako bi savest bila mirna.
I kapitalizam i Holivud su samo odraz današnjeg sterilnog društva, u kome pojedinac ima veliku slobodu da kaže šta misli (kako vreme prolazi ovo se sve više ograničava na Internet), ali to društvo je takvo da ne podstiče nezavisno kritičko mišljenje, već samo prihvatanje "humanih" normi onako kako se one nameću. Tako je "kul" i "urbano" zalagati se za nezavisnost Tibeta, podržavati "miroljubive i multikulturne" Palestince, ili otići na "Freedom festival" u Prištinu. Dok bi eventualno zalaganje za prava Srba ili hrišćana bilo okarakterisano kao "ultradesničarsko" i kao reminiscencija "mračne prošlosti".
Eno u Meksičkom zalivu takav «kapitalizam» otvori po svoj prilici vrata pakla. Udavi nas sve ta «nevidljiva ruka.» Adam Smit je na umu imao pravednu tržišnu utakmicu (šta god to bilo) kao regulator cena a ne finansijsko-terorističke monopole kada je govorio o kapitalizmu.
Do 1950. godine, pet glavnih studija, MGM, 20th Century Fox, Warner, Paramount, RKO i četiri manja, Columbia, Universal, Republic, Monogram su se bavili produkcijom i distribucijom, i držali 126 od 163 bioskopa koji su imali prava na premijerno prikazivanje u dvadeset i pet najvećih gradova u SAD. O ovome piše Tomas Šac u Holivudskim filmskim žanrovima. Kada je država počela da se zbog monopola sudi sa studijima, počeo je petnaestogodišnji proces koji je Paramaunt izgubio krajem 1940ih, ali do tada su i monopol i pravila pravljenja filmova (dužina, forma, nevidljiva montaža) bili utvrđeni.
Već više od sto godina postoji trougao umetnika, finansijera i publike koji određeni broj privilegovanih priča, vesterna, drama, vodvilja, romantičnih komedija, gangsterskih petparačkih priča, adaptira za veliko platno. Ako dobro razmislite, daleko više vam je uzelo vremena da razumete pravila ’predvidljivih’ žanrovskih priča koje slede i ponavljaju nekakve komercijalne modele. To samo znači da se uspešne komercijalne formule probijaju daleko teže od tzv. umetničkih filmova u kojima uvek od početka učimo o pravilima igre.
Inače, daleko dekadentniji, izazovniji filmovi u poslednjih dvadeset godina su Istvudov Mystic River, Manov Collateral i Verhovenov Starship Troopers u kome Amerika očajnički traži neprijatelja.
Ovaj tekst o kapitalizmu govori kao da je u pitanju neka odvojena instanca. Osnovna stvar kojom bi tekst morao da se bavi, a ne bavi se, je činjenica da danas filmske industrije nema. Nju je vrlo uspešno zamenila home entertainment industry. Da parafraziram Godara, Kajin je ubio Avelja.
Dobro je što prevodite i ovakve tekstove. Nevezano, molim Vas da ime Majkla Mora prevodite baš tako, Majkl Mor.
Jel' bolje ovako?
Ovaj zaključak je toliko besmislen da je prosto bezobrazan. Kapitalizam je ljudožderski sistem koji je obesmislio sve duhovne, ljudske, moralne vrednosti, koji je razorio iskonske oblike zajedništva, usamio i opustošio čoveka, pretvorio ga u puko sredstvo, u opslužioca mašina i mehanizama civilizacije. Kapitalizam je, paradoksalno, u svom današnjem ultrarazvijenom obliku negirao i sopstvene temelje, a to su preduzetništvo i lična inicijativa, za koje ostaje sve manje prostora usled nepojamne monopolizacije tržišta od strane megarazvijenih korporacija, kartela, banaka. Što oni ponekad zadobijaju negativni status u holivudskim filmovima, pa u pitanju su povremene američke krokodilske suze, jeftino umirivanje sopstvene savesti kroz tobožnju filmsku samokritičnost, od koje se u praksi ne sprovodi ništa, naprotiv sve postaje još gore ( o čemu je već bilo reči povodom filma ''Avatar'' na ovom sajtu ).
Od kuge globalnog kapitalizma spas leži jedino u državnoj i nacionalnoj suverenosti u svim oblastima života, u osnivanju domaćih banaka i podsticanju domaće privrede - seoskih domaćina, zanatlija i malih preduzetnika pre svega, uz najrigidnija carinska i druga ograničenja za stranu robu, kako bi se domaće tržište čuvalo pre svega za domaće proizvođače.
Kapitalizam nema nikakve veze sa humanošću, i u njegovoj osnovi jeste pohlepa i samo pohlepa. Da li postoji neki efikasniji ekonomski sistem, trenutno ne, ali ne moramo ni da se lažemo da je to humani sistem koji vodi ljudskom napretku. Ratovi koje vode i koje su vodile zapadne zemlje su upravo inspirisani željom za kontrolom prirodnih resursa manjih zemalja, tako da ne bih tako lako odbacivao poruke Avatara.
Hajde da napišemo scenario...(evo, nudim prvi deo priče Farmest vs KPMG)...Možda u njemu Ameri najzad nauče (ako još ne znaju, u šta sumnjam!) da "kad traže neprijatelja" (videti komentar Teofila Stevensona o tri hit kapitalizam filma) mogu da pronađu prijatelja....Jer! Čudni su putevi Božji...A i filmski...
ps Teofilo Stevenson...sjajan komentar...
Američki kapitalizam tvrdi da je individualistički, ali većina najgledanijih filmova su altruistički i kritika pojedinaca koje zanima samo njihov interes. Filmovi uvijek insistiraju na zajedništvu i pravdi. Na tome takođe insistiraju američke religijske organizacije, sve do jedne. Amerika odavno propagira kolektivizam pod velom individualizma, zato i jeste najjača sila na svijetu, ona nikad nije bukvalno (kao Srbi, ili postojeća vlast) shvatila individualističku filozofiju. Holivud insistira na porodičnom životu, tradiciji, moralnim vrijednostima, svemu onome što nekakav ljevičarski koncept kapitalizma smatra uništenim ili u procesu uništavanja od strane tog istog kapitalizma. Ali to nije američki kapitalizam, on je u mnogo čemu revolucionaran, a ne činovničko-buržoaski kao evropski: Holivud je sastavni dio tog kapitalizma.
Autor nije naišao na tekst Slavoja Žižeka o Titaniku, koji upravo objašnjava neke stvari o odnosu kapitalizma i Holivuda. Naime, domah nakon što su dvoje zaljubljenih vodili ljubav brod udara u ledeni brijeg. Titanik (simbol kapitalističkog sistema) neće dozvoliti vezivanje više (Kejt Vinslet) i niže klase (Leonardo di Kaprio).
strana 13
Pervertitov vodič kroz film
by: Slavoj Žižek
Holivudski filmovi su cesto inspirisani istinitim dogadjajima.
Filmove ne finansiraju reziseri nego producenti - kapitalisti.